Господине Аврамовићу,
Од свега што сте написали у Вашем љутитом писму упућеном УПИС-у можемо да прихватимо само временску одредницу „као и протеклих година“. Да, Упис је, заиста, као и протеклих година негодовао због кашњења Откупа, методологије Откупа, и резултата Откупа, само смо ове године имали довољно разлога да овај Откуп прогласимо најгорим у новијој српској историји.
Ми смо негодовали полазећи управо од издавачког и људског морала, од професионалне и личне одговорности. Да није тако, ћутали бисмо као што ћуте многи издавачи или интелектуалци, или бисмо били ботови, или бисмо били режимски саучесници, или бисмо постали стипендисти „Златног доба“, или бисмо се сналазили или довијали док не прође олуја. Ништа од свега тога. Противно свим околностима, ми испуњавамо свој налог. Бавимо се професионално својим издавачким послом и не прихватамо да нам незвани кроје капе и одређују критеријуме.
Драго нам је да сте видели нашу критику Откупа и Министарства културе, јер највећи број медија није објавио наше саопштење, док су неки медији објавили саопштење Министарства, претходно не објавивши наше саопштење. Наше саопштење је сувише кратко да бисмо у њему приказали историју популистичке демонтаже Откупа и у њему поменули сви пропусти неодговорног и погрешног одлучивања Министарства културе, преко Комисије до библиотека.
Ваша књига је поменута само као једна у низу сличних примера. Наметнула се због свог наслова, а и као пример једног приступа који није тако нов у нашој јавности. Критика није етикетирање неистомишљеника.
Ако мисле другачије, а неки од писаца којима се Ви бавите имају супротстављене јавне ставове о многим питањима, онда то нипошто не значи да су они непријатељи народа и државе, а поготову не да су „одрођени књижевници“. Не може се ни од политике, ни од политиканства правити наука. Али може мали ћар… То знамо.
Господине Аврамовићу, Ви добро знате да је српско биће много пропатило од неких који су се у последњих неколико деценија појављивали као његови лиценцирани спасиоци и браниоци. Ни Вама српско биће није дало никакво пуномоћје за његову одбрану. То поуздано знамо, јер српско биће нисте само Ви и Ваши истомишљеници, него и аутори које сте етикетирали, и ми, и многи други људи који не мисле ни као ми, ни као Ви. Ми се залажемо за слободну јавност, отворене медије и слободну критику у којој ће се расправљати аргументима, а не проглашавањем домаћих и страних непријатеља. И залажемо се за Откуп у коме ће критеријуми бити јасни, и доследно примењени, а процедура транспарентна, јер се тако постиже сврха Откупа и јер је једино то на добро српске културе.
Управни одбор Удружења професионалних издавача Србије