Да ли смо се заиста вратили литератури, и каквој?
Шта су добре, а шта лоше последице преласка на електронска издања?
Како се то одражава на издаваче?
О томе разговарамо са Зораном Хамовићем, председником Удружења професионалних издавача Србије.
Please wait while flipbook is loading. For more related info, FAQs and issues please refer to DearFlip WordPress Flipbook Plugin Help documentation.
„Политика магазин“, бр. 1290, 19. јун 2022, стр. 3–5.
Нови члан УПИС-а је Булевар букс, из Новог Сада, саопштила је директорка Академске књиге Бора Бабић. Ове године просторије Академске књиге у Новом Саду биле су место одржавања редовне годишње Скупштине Удружења професионалних издавача Србије.
Председник удружења Зоран Хамовић истакао је да су чланови УПИС-а, кроз и дијалог, дошли до закључка да ће заједничке активности и залагање допринети већем друштвеном уважавању. Хамовић је уверен да ће пројекте, који су усвојени на Скупштини удружења спроводити сви чланови са ентузијазмом.
Гојко Божовић из Архипелага навео је да је уживао у разговорима и дружењу и да би овакве сусрете требало чешће организовати.
Хегелов појам енциклопедије најјезгровитије је формулисан у Енциклопедији филозофских наука у нацрту и истовремено егземпларно представљен у том делу које је објављено у лето 1817. године, након Хегеловог преузимања филозофске професуре на Универзитету Хајделберг, као водич за његове слушаоце, 1827. године издато је у темељном и готово двоструко већем другом издању, а које је сам аутор 1830. године, годину дана пре своје смрти, потом у трећем издању знатно изменио. У извесном смислу, Енциклопедија је постала „темељна књига Хегелове филозофије“ и била је важан саставни део академске филозофске наставе на универзитетима Хајделберг и Берлин.
Хегелово дело Енциклопедија филозофски наука први пут је објављено на српском језику после 2004 године од првог објављивања на немачком језику, у преводу проф. др Милоша Тодоровића, редовног професора (у пензији) Филозофског факултета у Новом Саду у издању Академске књиге из Новог Сада.
У поглављима која следе настојаће се да се уђе у траг пореклу оваквог начина размишљања, стога ће бити усредсређена на оне одељке из хебрејске Библије у којима се радикално пуританство по први пут јасно уочава.
То значи да у средишту наше пажње неће бити читава Библија, која је иначе један прилично вишегласан и плуралистички зборник књига, нити оно што се у дисциплинама које проучавају религију сажима под појмом јудаизма, хришћанства, ислама, или чак политеизма и монотеизма.
У поглављима која следе разматраће се једна семантичка структура која је по први пут постала „опипљива” у одређеним библијским текстовима и као таква заокупља пажњу света све до данас.
Пред вама је најобухватнија биографија чувене мексичке сликарке Фриде Кало и прва таква на српском језику. Вешто и саосећајно, цењена историчарка уметности Хејден Херера уводи нас у по свему јединствен живот уметнице која је иза себе оставила једнако оригинална и препознатљива дела.
Ова заносна биографија открива жену изузетне спољашње и унутрашње привлачности, уметницу која је у своја дела уткала чулну живост властитог искуства везаног за одрастање у близини Мексика у време Мексичке револуције, разорну саобраћајну несрећу која ју је онеспособила за рађање, буран брак с Дијегом Ривером, љубавне везе с мушкарцима и женама, повезаност с Комунистичком партијом, приврженост мексичкој култури и драматичну склоност ка спектаклу.
Фрида је књига о бурном животу натопљеном тугом изванредне уметнице, с илустрацијама које потврђују зашто је Фрида Кало постала једна од икона XX века.
Теоријска психологија смело поставља крупна питања, и то ни мање ни више него својој матичној области – психологији.
http://clio.rs/SKICA-TEORIJSKE-PSIHOLOGIJE_Knjiga_283084
Студија Скица теоријске психологије: критичка разматрања, канадског психолога Томаса Теа, спада у ред ретких, пажње вредних остварења која, ступајући у дијалог са психологијом, настоје да испитају њене домете и ограничења. Полемика коју води није средство оспоравања већ подстрек за унапређење науке којој се често приписују епитети разједињена, бескорисна, у кризи. Она савремену психологију уверену у то да је једина права и истинита, како према критеријумима научне продукције, тако и према свеприсутности у животима људи, суочава са самом собом, усмеравајући је теоријско-филозофским питањима о проблемима са којима се мора ухватити у коштац.
Преплитање и борба два времена – оног турског ратника после неуспешне опсаде Беча од пре пет векова и доба младог и надобудног члана странке Словенија Словенцима одмах по проглашењу државне независности; борба између крајности – смрти и љубави. Прича о породици, народу, континенту. А у њој су османске војске и југословенске тајне службе које чине злодела у име чистоће расе, вере, идеологије или језика, и – супротстављени појединац. Све то грађа је романа-првенца музичара и писца Зорана Предина.
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1801/mongolske-mrlje
Зоран Предин никада, ни као песник ни као писац, није био смртно озбиљан и када бих морао да опишем стил његовог писања, рекао бих да се ради о иронији. Заводи нас описима разбуктале забрањене љубави и текст префињено влажи препознатљиво враголастом еротичношћу, како би затим на заљубљене девојке, као гиљотину, могао да спусти турске силоватеље, корзиканске авионске несреће или подивљале коње. Код мало кога трагичност зна бити тако ведра као код њега. Кад се читалац, наиме, тамо према крају романа, осврне уназад на породично наслеђе Горазда Димца, над јадником се једноставно сажали. Шта је тако страшно згрешио тај чистокрвни човек, пита се, да му је писац његово словеначко порекло замрљао свиме што му је дошло под прсте, од турског семена до шпијунирања за Озну, од масовних покоља до педофилије, наводи Горан Војновић
У својим истраживањима Марија Копривица поклонила је пажњу свим доступним и познатим изворима, као и релевантној, обимној литератури. У књизи „Властелинства и економија манастира средњовековне Србије“, коју објављује Еволута, она је дала нов допринос познавању једног важног сегмента историје цркве, али и целокупног српског средњовековног друштва.
Манастирска властелинства су представљала значајан сегмент привреде и друштва у српском средњем веку. То се посебно односи на краљевске манастире, задужбине владара, који су уједно били и међу најкрупнијим феудалним господарима, са властелинствима од по 50 – 60 села и разним другим приходима. Тек после ове монографије могуће је у целини сагледати улогу манастира у српском средњовековном друштву.
Ова књига је „изнуђени наставак“ претходне монографије Битка за прошлост. Иво Андрић и бошњачки национализам, због јављања нових, на сличан начин као раније формулисаних, идеолошки „обојених“ „тумачења“ Андрићевог дела и биографије, наводи Др Милан Ристовић, редовни професор Филозофског факултета у Београду
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1799/fantom-u-biblioteciphantom-in-the-library
Ако су били очекивани напади из редова често надобудних аматера, који су мртвом Андрићу на душу стављали све и свашта, о чему је Милутиновић дао свој јасан, оштар и често, с разлогом, ироничан суд, тим је пре тешко у потпуности разумети подстицај за настанак списа из пера књижевника и зналца, а који је Милутиновића нагнао да се поново врати на исту тему овом студијом – с истим убедљивим резултатом по предмет његове анализе, закључује Др Милан Ристовић.
„Како су моји родитељи? Деца непрестано у себи постављају то питање. Иза њихове привидне равнодушности оцртава се стална будност, неизбрисива брига за другог.
https://fedononline.com/anima/deca-koja-zele-da-izlece-svoje-roditelje
Без елементарних ослонаца, њихов живот би могао постати тежак, чак и угрожен. Кад је све у реду, основна сигурност им омогућује да воде срећан живот. Када није тако, кад је окружење крхко и нестабилно, деца, уместо да се баве собом, троше време на покушаје да спасу свој животни ослонац: да по сваку цену одрже у добром стању своје родитеље или усвојитеље, или неке друге чланове породице који брину о њима. То је апсолутни приоритет. Они губе енергију и здравље у жељи да излече те неопходне Друге.
Шта је дубоки извор тог понашања? Зашто деца подносе тако много тајновитих, скривених патњи свог окружења? Суштинска мотивација је љубав. Безусловна, огромна љубав детета према родитељима, према свима онима који се њим баве, добро или лоше, који им посвећују велику пажњу или их занемарују, који су према њима нежни или их злостављају. Без обзира на све, шта год се догађало, деца их воле и желе да их излече.“ Са француског превела, Славица Милетић. Федон 2022.
