УПИС

Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) izrazilo je nezadovoljstvo zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine za javne biblioteke, zbog kršenja procedure u kojoj je Otkup sproveden i zbog neprihvatljivih rezultata Otkupa.

Izdavači su u saopštenju naveli da smatraju da posledice zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa trpe i biblioteke i izdavači, a najpre čitaoci koji koriste usluge javnih biblioteka i do kojih knjige stižu sa zakašnjenjem od godinu dana.

Dodaje se i da UPIS protestuje zbog toga što je Ministarstvo kulture promenilo model Otkupa usred procedure Otkupa.

„Iako je UPIS, samostalno ili zajedno s drugim izdavačima i njihovim asocijacijama, u proteklom periodu a poslednji put početkom ove godine na sastanku u Narodnoj biblioteci Srbije, zahtevalo da se unapredi postojeći model Otkupa knjiga. Sastanku su prisustvovali državni sekretar, pomoćnik ministra sa savetnicima, upravnik Narodne biblioteke sa saradnicima i predstavnici svih izdavačkih asocijacija. U više navrata predstavnici izdavačkih asocijacija pismeno su predlagali rešenja i precizno imenovali neophodne promene. Umesto da ispuni obećanje i unapredi uslove i proceduru otkupa, Ministarstvo kulture je unazadilo, odnosno srušilo postojeći model. Odlukom da u Komisiji za Otkup budu isključivo predstavnici nekoliko biblioteka i administracije stvoren je ambijent neprikrivenog sukoba interesa“, navodi se u saopštenju.

Kao su podsetili, postojeći model Otkupa podrazumevao je dvostepeno odlučivanje. Na osnovu predloga Komisije, koja bi trebalo da bude sastavljena od nezavisnih stručnjaka iz različitih oblasti na koje se Otkup odnosi (od književnosti i književnosti za decu i mlade do istoriografije, psihologije, sociologije ili filozofije), izbor knjiga u drugom stepenu vrše same biblioteke. „Ukoliko i u prvom i u drugom stepenu odluku donose bibliotekari – dvostepeno odlučivanje je potpuno suvišno. Isključivanje nezavisnih stručnjaka potvrđenih u svojim profesijama i u našoj savremenoj kulturi nesumnjivo je uticalo na rezultate Otkupa kojima niko objektivan ne može biti zadovoljan“, ističe se u saopštenju.

„Uloga bibliotekara jeste važna u pogledu zaštite i prenošenja pisanog nasleđa, u pogledu afirmacije potvrđenih vrednosti i programskih aktivnosti u svojoj sredini, ali se evaluacija knjiga iz oblasti književnosti i humanistike ne može i ne sme svesti samo na mišljenje bibliotekara koje često može biti iznuđeno. Biblioteke su u proceduri Otkupa strana u postupku. Kao što u Komisiji za Otkup ne treba da budu izdavači, iz istih razloga ne treba da budu ni bibliotekari.“

UPIS smatra da, poput drugih konkursa Ministarstva kulture, ni na Konkursu za Otkup knjiga ne mogu da učestvuju javne ustanove.

„Vojvodina u privilegovanom položaju“

Pažljiva analiza rezultata Otkupa pokazuje zabrinjavajuću sliku stanja stvari, smatra UPIS.

„Ogroman broj knjiga koje su preporučene za Otkup predstavljaju ponovljena izdanja koja već odavno, u različitim izdanjima, postoje u javnim bibliotekama. Da stvar bude gora, mnoga od tih ponovljenih izdanja odlukom Komisije naći će se u svim bibliotekama u Srbiji. Komisija je u svom radu favorizovala sabrana i izabrana dela, koja su takođe već prisutna u različitim izdanjima u bibliotekama, kao i tzv. „skupe knjige“ kojima je izgleda visoka cena najbolja preporuka. S druge strane komisija nije stavila na listu za Otkup najnovije knjige domaćih i stranih autora iz oblasti filozofije i teorije, kao i iz ostalih oblasti nauke.“

Kada se pogledaju posebno preporučene knjige (knjige sa zvezdicama), očigledno je da su na Otkupu favorizovani izdavači po geografskom i političkom ključu, što je u potpunosti neprihvatljivo i ugrožava smisao kulture, dodaje se.

Vojvodina kao region je po izdavackom i autorskom prisustvu, dodaje se,  u kolicini preporuka nedvosmisleno u privilegovanom polozaju u odnosu na druge delove Srbije. Startne pozicije određenog broja učesnika na tržištu time su a priori uzurpirane, a određeni učesnici su su postavljeni u privilegovan položaj.

„Ne smatramo da našim zahtevom za obezbeđivanje ravnopravnosti pozicija izdavača, autora i naslova na tržištu treba nesto oduzeti trenutno privilegovanima već da se stručno zastupa jednakost i ravnopravnost tržišnih uslova u kojima su svi u poziciji privlegovanih. Smatramo da pravična i pravilna geografska raspodela mora počivati na proporcionalnom učešću profesionalnih izdavača i podršci unapređenju kvaliteta otkupljenih naslova na celokupnoj teritriji Srbije.“

UPIS naglašava da su na ovom Otkupu posebno rđavo prošle knjige iz političke teorije i kritičke istoriografije, kao i knjige savremene domaće književnosti. Na osnovu rezultata Otkupa potpuno je vidljivo da su oni koji su donosili odluke, počev od Komisije pa do velikog broja biblioteka, potpuno ignorisali mišljenje stručne javnosti i naučne i književne kritike, potom stručne i književne nagrade, kao i ukupnu postojeću recepciju velikog broja značajnih knjiga objavljenih u izdanjima različitih izdavača u 2022. godini.

„Od loših kriterijuma gori su samo nedosledni kriterijumi“

Osim očigledne pristrasnosti u pogledu pojedinih izdavača i autora, ocenjuje UPIS, nijedna druga doslednost u primenjivanju kriterijuma ne može se utvrditi na osnovi rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine.

„Ovakav Otkup knjiga nije u interesu ni odgovornih biblioteka ni profesonalnih izdavača. Još je važnije što on nije u najboljem interesu ni čitalaca ni savremene srpske kulture. Ovakav Otkup ne podržava produkciju već reprodukciju, ne podržava kvalitet već populističke sadržaje i snalažljivost i klijentelizam kao princip, ne osnažuje inovativnost, već objavljivanje knjiga namenski pripremanih za Otkup koje inače ne postoje na tržištu knjiga u Srbiji. Rezultati i metodologija Otkupa pokazuju da Otkup više nije instrument kulturne politike već oruđe zamagljene korupcije. UPIS ističe da je to ozbiljno upozorenje za koje mora biti zainteresovana naša kulturna javnost.“

UPIS smatra da je neophodno kroz otvorenu javnu raspravu uz prisustvo ministarke za kulturu i njenih saradnika doći do transparentne procedure Otkupa knjiga za javne biblioteke, zasnovane na proverljivim i utemeljenim kriterijuma, kao i interesima naše savremene kulture, zaključuje se u saopštenju.

Preneto sa N1, Beograd: (https://n1info.rs/kultura/opet-spor-oko-otkupa-knjiga-neprihvatljivi-rezultati-i-krsenje-procedura/)

• Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) izražava nezadovoljstvo zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine za javne biblioteke, zbog kršenja procedure u kojoj je Otkup sproveden i zbog neprihvatljivih rezultata Otkupa.

UPIS smatra da posledice zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa trpe i biblioteke i izdavači, a najpre čitaoci koji koriste usluge javnih biblioteka i do kojih knjige stižu sa zakašnjenjem od godinu dana.

• UPIS protestuje zbog toga što je Ministarstvo kulture promenilo model Otkupa usred procedure Otkupa. Iako je UPIS, samostalno ili zajedno s drugim izdavačima i njihovim asocijacijama, u proteklom periodu a poslednji put početkom ove godine na sastanku u Narodnoj biblioteci Srbije, zahtevalo da se unapredi postojeći model Otkupa knjiga. Sastanku su prisustvovali državni sekretar, pomoćnik ministra sa savetnicima, upravnik Narodne biblioteke sa saradnicima i predstavnici svih izdavačkih asocijacija. U više navrata predstavnici izdavačkih asocijacija pismeno su predlagali rešenja i precizno imenovali neophodne promene. Umesto da ispuni obećanje i unapredi uslove i proceduru otkupa, Ministarstvo kulture je unazadilo, odnosno srušilo postojeći model. Odlukom da u Komisiji za Otkup budu isključivo predstavnici nekoliko biblioteka i administracije stvoren je ambijent neprikrivenog sukoba interesa.

Kao što je poznato, postojeći model Otkupa podrazumevao je dvostepeno odlučivanje. Na osnovu predloga Komisije, koja bi trebalo da bude sastavljena od nezavisnih stručnjaka iz različitih oblasti na koje se Otkup odnosi (od književnosti i književnosti za decu i mlade do istoriografije, psihologije, sociologije ili filozofije), izbor knjiga u drugom stepenu vrše same biblioteke. Ukoliko i u prvom i u drugom stepenu odluku donose bibliotekari – dvostepeno odlučivanje je potpuno suvišno. Isključivanje nezavisnih stručnjaka potvrđenih u svojim profesijama i u našoj savremenoj kulturi nesumnjivo je uticalo na rezultate Otkupa kojima niko objektivan ne može biti zadovoljan.

Uloga bibliotekara jeste važna u pogledu zaštite i prenošenja pisanog nasleđa, u pogledu afirmacije potvrđenih vrednosti i programskih aktivnosti u svojoj sredini, ali se evaluacija knjiga iz oblasti književnosti i humanistike ne može i ne sme svesti samo na mišljenje bibliotekara koje često može biti iznuđeno. Biblioteke su u proceduri Otkupa strana u postupku. Kao što u Komisiji za Otkup ne treba da budu izdavači, iz istih razloga ne treba da budu ni bibliotekari.

• UPISsmatra da, poput drugih konkursa Ministarstva kulture, ni na Konkursu za Otkup knjiga ne mogu da učestvuju javne ustanove.

• Pažljiva analiza rezultata Otkupa pokazuje zabrinjavajuću sliku stanja stvari. Ogroman broj knjiga koje su preporučene za Otkup predstavljaju ponovljena izdanja koja već odavno, u različitim izdanjima, postoje u javnim bibliotekama. Da stvar bude gora, mnoga od tih ponovljenih izdanja odlukom Komisije naći će se u svim bibliotekama u Srbiji. Komisija je u svom radu favorizovala sabrana i izabrana dela, koja su takođe već prisutna u različitim izdanjima u bibliotekama, kao i tzv. „skupe knjige“ kojima je izgleda visoka cena najbolja preporuka. S druge strane komisija nije stavila na listu za Otkup najnovije knjige domaćih i stranih autora iz oblasti filozofije i teorije, kao i iz ostalih oblasti nauke.

• Kada se pogledaju posebno preporučene knjige (knjige sa zvezdicama), očigledno je da su na Otkupu favorizovani izdavači po geografskom i političkom ključu, što je u potpunosti neprihvatljivo i ugrožava smisao kulture.

Vojvodina kao region je po izdavackom i autorskom prisustvu u kolicini

preporuka nedvosmisleno u privilegovanom polozaju u odnosu na druge

delove Srbije. Startne pozicije određenog  broja učesnika na tržištu time su a priori uzurpirane, a određeni učesnici su su postavljeni u privilegovan položaj.

Ne smatramo da našim zahtevom za obezbeđivanje ravnopravnosti

pozicija izdavača, autora i naslova na tržištu treba nesto oduzeti trenutno privilegovanima već da se stručno zastupa jednakost i ravnopravnost tržišnih uslova u kojima su svi u poziciji privlegovanih. Smatramo da pravična i pravilna geografska raspodela mora  počivati na proporcionalnom učešću profesionalnih izdavača i podršci unapređenju kvaliteta otkupljenih naslova na celokupnoj teritriji Srbije. 

• UPIS naglašava da su na ovom Otkupu posebno rđavo prošle knjige iz političke teorije i kritičke istoriografije, kao i knjige savremene domaće književnosti. Na osnovu rezultata Otkupa potpuno je vidljivo da su oni koji su donosili odluke, počev od Komisije pa do velikog broja biblioteka, potpuno ignorisali mišljenje stručne javnosti i naučne i književne kritike, potom stručne i književne nagrade, kao i ukupnu postojeću recepciju velikog broja značajnih knjiga objavljenih u izdanjima različitih izdavača u 2022. godini.

Od loših kriterijuma gori su samo nedosledni kriterijumi. Osim očigledne pristrasnosti u pogledu pojedinih izdavača i autora, nijedna druga doslednost u primenjivanju kriterijuma ne može se utvrditi na osnovi rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine.

• Ovakav Otkup knjiga nije u interesu ni odgovornih biblioteka ni profesonalnih izdavača. Još je važnije što on nije u najboljem interesu ni čitalaca ni savremene srpske kulture. Ovakav Otkup ne podržava produkciju već reprodukciju, ne podržava kvalitet već populističke sadržaje i snalažljivost i klijentelizam kao princip, ne osnažuje inovativnost, već objavljivanje knjiga namenski pripremanih za Otkup koje inače ne postoje na tržištu knjiga u Srbiji. Rezultati i metodologija Otkupa pokazuju da Otkup više nije instrument kulturne politike već oruđe zamagljene korupcije. UPIS ističe da je to ozbiljno upozorenje za koje mora biti zainteresovana naša kulturna javnost.

• UPIS smatra da je neophodno kroz otvorenu javnu raspravu uz prisustvo ministarke za kulturu i njenih saradnika doći do transparentne procedure Otkupa knjiga za javne biblioteke, zasnovane na proverljivim i utemeljenim kriterijuma, kao i interesima naše savremene kulture.

Upravni odbor Udruženja profesionalnih izdavača Srbije               

  11. jul 2023. god

I ove godine organizujemo humanitarnu akciju NAJMANJE JEDNA, pridružite se!

Kao i prethodnih, i ove godine učestvuju izdavači Upis-a (Evoluta, Clio, Arhipelag).

Beograd, 2. juna 2023. – Gojko Božović, glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag, gost je programa Čitaonica u MuzeJU koji organizuje Muzej Jugoslavije u subotu 3. juna s početkom u 16 časova, u ambijentu Parka skulptura kod kafea-suvenirnice.

Gojko Božović će tokom razgovora predstaviti publici koncept i program Arhipelaga, kao i nekoliko knjiga u izdanju Arhipelaga koje se bave istorijom Jugoslavije.
Književno-tribinski program Čitaonica u MuzeJU fokusiran je na predstavljanje izdanja savremenih izdavačkih kuća koje će iz svojih edicija izdvajati knjige i pisce koji na bilo koji način referišu o pojmu Jugoslavije. Nakon kratkog predavanja sledi predstavljanje književnih dela koja se tiču ove teme, a potom i razgovor izdavača sa čitalačkom publikom. Sve predstavljene knjige biće izložene na zasebnoj polici suvenirnice, gde će posetioci moći da ih prelistaju i kupe. Primerak predstavljenog izdanja ostaje u fondu biblioteke Muzeja Jugoslavije, oplemenjujući ga i stvarajući za čitaoce jedinstvenu, novu živu kolekciju koja sabira ukuse i gledišta nezavisnih izdavačkih kuća danas na ovu temu.

Književni salon Kirka u saradnji sa antikvarijatom Vulin organizuje veče antikvarnih knjiga.

U predivnom prostoru književnog salona Kirka biće održana izložba antikvarnih knjiga sa namerom da okupi kako kolekcionare, tako i sve ljubitelje knjiga.

03. 06. od 19:00č.

Ulaz je slobodan.

Dobro došli!

6. ЈУН У 19:30 – 8. ЈУН У 21:30

Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji s Domom omladine Beograda, organizuje 12. Beogradski festival evropske književnosti od 6. do 8. juna.
Gosti Beogradskog festivala evropske književnosti su jedna od najznačajnijih savremenih slovenačkih književnica Katarina Marinčič, romansijer iz Crne Gore Vladimir Jaćimović čiji je roman Povratak na Zejrek prošle godine privukao veliku pažnju čitalaca i književne kritike, kao i jedan od najznačajnijih savremenih srpskih proznih pisaca Veselin Marković.
Beogradski festival evropske književnosti biće otvoren u utorak 6. juna u 19.30 časova panelom „Književnost i politička korektnost“. U razgovoru o uzrocima zbog kojih je politička korektnost postala tako snažan izazov savremenoj književnosti, kao i o tome šta uspon političke korektnosti znači za kritičko mišljenje i demokratiju učestvovaće dr Nebojša Vladisavljević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pesnikinja Ana Ristović, pesnik i izdavač Gojko Božović i književna kritičarka Marija Nenezić.
Pitanje odnosa književnosti i političke korektnosti provlačiće se kao lajtmotiv kroz sve programe ovogodišnjeg izdanja Festivala.
Drugi panel Beogradskog festivala evropske književnosti posvećen je stogodišnjici rođenja velikog italijanskog i evropskog pisca Itala Kalvina. Učesnici panela „Kalvino klasik za novi milenijum – 100 godina od rođenja Itala Kalvina“ su dr Snežana Milinković, profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, Roberto Ćinkota i Gojko Božović.
Beogradski festival evropske književnosti održava se u sali Amerikana Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, kao i razgovori o savemenoj književnosti i kulturi.
Ulaz na sve programe na Beogradskom festivalu evropske književnosti je slobodan. 

U ponedeljak 22. 05., u sklopu projekta „Književni most Beograd – Beč“, održano je predavanje u prostoru Kulturne stanice Svilara.

Događaj su organizovali Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i Austrijski kulturni forum iz Beograda u saradnji sa Odsekom za nemački jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Autorke koje su svoje književno svaralaštvo predstavile publici su Sabine Šol i Kaska Brila. Razgovor sa književnicama vodili su studenti Univerziteta u Novom Sadu: Lena Lazić, Dora Ankić i Nikola Lakatoš. Moderator predavanja bio je Đorđe Trišović.

U nastavku možete pročitati tekstove Lene Lazić, Dore Ankić, Nikole Lakatoša i Đorđa Trišovića, kroz koje su nam približili stvaralaštvo Sabine Šol i Kaške Brile.

Kako su izgledale žene u antici, kako su se oblačile, kakve su frizure imale, koji su im bili modni uzori, da li su zaista bile samo ograničene na kuću ili su mogle da se bave i javnim poslovima – ovo su samo neka pitanja na koje odgovore daje knjiga „Femina Antica Balcanica“ autorke Jelene Anđelković Grašar.

Sreda, 24. maj u 19:00č, književni salon Kirka. Dobro došli!

Prikaz knjige Misliti drugačije (Clio), iz pera master ekonomiste Ivana Radanovića za Vijesti (online).

Direktor i glavni urednik izdavačke kuće “Clio” za “Vijesti” govori o položaju i moći književnosti danas, kvalitetu kao kriterijumu, čitalaštvu, medijima, društvu i prenosi utiske sa Međunarodnog podgoričkog sajma knjiga i obrazovanja na kojem je ta kuća, povodom tri decenije od prvog izdanja, bila počasni gost…