УПИС

Prikaz knjige Misliti drugačije (Clio), iz pera master ekonomiste Ivana Radanovića za Vijesti (online).

Direktor i glavni urednik izdavačke kuće “Clio” za “Vijesti” govori o položaju i moći književnosti danas, kvalitetu kao kriterijumu, čitalaštvu, medijima, društvu i prenosi utiske sa Međunarodnog podgoričkog sajma knjiga i obrazovanja na kojem je ta kuća, povodom tri decenije od prvog izdanja, bila počasni gost…

U prilogu možete pročitati saopštenje o dodeljenim nagradama, kao i obrazloženje o odlukama žirija.

Izdavačka kuća Arhipelag proglašena je za najboljeg izdavača na Sedmom međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga koji je održan u Podgorici od 7. do 14. maja.

Nagrada je Arhipelagu dodeljena za kompletnu izdavačku produkciju objavljenu u proteklih godinu dana. Odluku je doneo stručni žiri koji su sačinjavali profesor dr Slavica Perović, profesor dr Siniša Jelušić i mr Marina Vešović.
 
Ističući značaj knjiga Arhipelaga iz oblasti vrhunske savremene književnosti, istoriografije, političke teorije, ekonomije, filozofije, psihologije i leksikografije, žiri je posebno naglasio „visoke kriterijume u izboru knjiga i standarde profesionalnog izdavaštva“ kao ključne odlike Arhipelagove produkcije. Žiri je u svom saopštenju izdvojio i da su mnogi značajni svetski pisci prvi put objavljeni u čitavom regionu upravo u izdanju Arhipelaga, zahvaljujući čemu je ovaj izdavač predstavio vrhove savremene svetske književnosti i društvene teorije.

 Žiri Sedmog međunarodnog podgoričkog sajma knjiga nagradio je još neke izdavače u različitim kategorijama (od izdavačkog poduhvata i edicije godine preko najbolje opremljene knjige do najbolje opremljenog štanda). Među laureatima u osam kategorija su još CID, Oktoih i Pobjeda iz Podgorice, Nacionalna biblioteka „Đurđe Crnojević“ sa Cetinja, Štampar Makarije, Clio i Leo-commerce iz Beograda, Prometej iz Novog Sada i Naklada MA-TE iz Zagreba.

Predavanje pod nazivom „Ženski glasovi savremene austrijske književnosti“ u sklopu projekta „Književni most Beograd – Beč“ održaće se u ponedeljak, 22. maja u 12.00 časova u prostoru Kulturne stanice Svilara.

Austrijski kulturni forum Beograd osnovan je 2001. godine kao odeljenje ambasade Austrije u Beogradu specijalizovano za kulturu. Kulturforum koordinira i sprovodi austrijsku spoljnu kulturnu politiku u Srbiji, zajedno sa Austrijskim institutom, austrijskim bibliotekama i univerzitetskim lektorima OeAD-a.

Deo je svetske mreže od 29 austrijskih kulturnih foruma u 27 zemalja kojom upravlja austrijsko Federalno ministarstvo za evropske i međunarodne poslove. Kulturforum predstavlja kreativne aspekte Austrije, čija se dostignuća u umetnosti, kulturi i nauci zasnivaju na tradiciji i nastavljaju da ostvaruju inovacije i podržavaju razmenu i umrežavanje austrijskih i srpskih kulturnih stvaralaca.

Sa velikim zadovoljstvom želimo da vas obavestimo da je ambasador Francuske u Srbiji Njegova ekselencija Pjer Košar (Pierre Cochard) danas, 16. maja 2023, u Ambasadi Francuske u Beogradu, uručio Orden umetnosti i književnosti (Ordre des Arts et des Lettres) u rangu oficira (Officier) francuskog Ministarstva kulture Bori Babić, direktorki i glavnoj urednici Akademske knjige.

Tom prilikom roman Živeti brzo francuske književnice Brižit Žiro osvojio je Gonkurovu nagradu studenata Srbije, koji će Akademska knjiga objaviti na srpskom jeziku.Kako stoji u obrazloženju, Bora Babić je odlikovana za ogroman doprinos otkrivanju i objavljivanju prevoda francuskih autora iz oblasti književnosti i društvenih nauka, zahvaljujući kojima je francuska misao prisutna u Srbiji.

• 

• 

Zahvaljujući se na priznanju, Bora Babić je rekla: „Izuzetna mi je čast što je Ministarstvo kulture Francuske Republike prepoznalo moj rad na povezivanju francuske i srpske kulture, visoko ocenilo moju ulogu u promovisanju francuskih pisaca i teoretičara u Srbiji i donelo odluku da me odlikuje visokim priznanjem.“ U svom govoru Bora Babić je naglasila velike spone koje vežu francusku i srpsku kulturu u proteklih nekoliko decenija, a koje u današnjici doživljavaju procvat. O svojoj vezanosti za francusku kulturu, ali i misiji Akademske knjige, Bora Babić je kazala: „Oduvek me je privlačila izvrsnost francuske kulture. A kada sam osnovala Akademsku knjigu otvorila mi se mogućnost da iz ogromnog sazvežđa francuske misli biram najbolja dela, književno-umetnička i teorijska, koja još nisu prevedena na srpski jezik. I to nije samo posao koji radim sa najvećom ljubavlju i posvećenošću, već i posebna privilegija.“

Književnica Kamij Lorans predstaviće svoje romane “Žensko” i “Filip” u utorak, 16. maja od 18 časova, u Francuskom institutu u Beogradu.

U susret počasnom gostovanju Francuske na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2023, u Beograd dolazi Kamij Lorans, doktor književnosti, spisateljica, prevoditeljka sa tri jezika, univerzitetska profesorka, književna kritičarka lista Le Monde.

U Beogradu će podovom prezentacije romana „Žensko“ i „Filip“, govoriti o svom poimanju ženskog bića, kroz sve njegove životne faze, o tome šta znači roditi se kao žensko onda kada roditelji priželjkuju sina, rasti uz neprestano upoređivanje sa muškim rodom, biti devojčica, kćer, žena, majka, suočiti se u detinjstvu sa seksualnim zlostavljanjem, u zrelom dobu sa neprebolnim gubitkom sina nakon porođaja, potom sa gubitkom ljubavi, i uza sve to sa odrastanjem neobične ćerke i njenim traganjem za identitetom…

U razgovoru sa autorkom učestvovaće univerzitetski profesori Vladislava Gordić Petković i Nikola Bjelić.

Knjigu “Žensko” u prevodu Svetlane Stojanović objavila je “Akademska knjiga”, a roman “Filip” izdavačka kuća “Vaganar” a prevod je uradio Nikola Bjelić.

“Filip” je jedini prevod u svetu, prekretnica u njenoj karijeri i životu, usled tragičnog ličnog iskustva – gubitka deteta po rođenju usled lekarske greške i nemara. Ovo je prvi autofikcioni roman koji piše u prvom licu. Tada publika saznaje da je Kamij Lorans žena.

Njeno ime je Lorans Riel, ali bira pseudonim Camille jer se isto piše i izgovara u oba roda. Treba napomenuti da je pre 30 godina, „žensko pero“ bilo manje vrednovano.

Knjiga “Žensko” je po izboru časopisa “Lire” proglašen za roman 2020. godine u Francuskoj. Romani su povezani, u drugom poglavlju ponovo piše o Filipu kog u ovoj knjizi naziva Tristan. Knjigu je odlučila da napiše kada je krenuo #metoo pokret, a potakao ju je na razmišljanje o tome šta sve nosi sa sobom biti žensko. Opisuje život tri generacije žena, njene majke, njene ćerke i nje.

Kamij Lorans je poznata domaćoj publici po delima “Mogla bih to biti ja” (Laguna), “Ni ti ni ja” (Mono i Manjana), “U tom zagrljaju” (Narodna knjiga).

U okviru gostovanja, istoga dana pre podne, u svojstvu članice i predstavnice ugledne francuske Akademije Gonkur, Kamij Lorans će prisustvovati poslednjem zasedanju žirija, a potom i proglašenju književne nagrade Gonkurov izbor studenata Srbije. Nagrada se dodeljuje već 11 godina, a svečani događaj biće organizovan u Ambasadi Republike Francuske u Beogradu.

Odabrani studenti završnih godina francuskog jezika univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu proglasiće svog laureata od četiri romana koja su u Francuskoj prošle godine ušla u poslednji krug za izbor prestižne Gonkurove nagrade. U izboru su romani: Le Mage du Kremlin (Mag iz Kremlja) autora Đulijana da Empolije (Guiliano da Empoli) , Vivre vite (Živeti brzo) autorke Brižit Žiro (Brigitte Giraud) , Les Presque Soeurs (Skoro kao sestre), autorke Kloe Korman (Cloé Korman) i Une somme humaine (Ljudska suma), autora Makenzija Orsela (Makenzy Orcel). Pobednički roman biće preveden na srpski.

Sve naše knjige koje smo objavili do sada služile su da se stvori jedna vrsta superiornog duha koji tumači na ispravan način atmosferu u kojoj živimo i da nas povezuje sa drugim ljudima, ujedinjujući iskustvo koje je zapisano u tim knjigama – kaže Zoran Hamović, vlasnik izdavačke kuće Clio, počasnog gosta Međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga koji počinje večeras u 18 časova.

Izdavačko preduzeće „Clio“ i Ambasada Kanade priredili su nedavno „Dane Kanade“ u Herceg Novom. Bila je to prilika da se upoznamo sa djelom „Vek kanadskog filma“ Džordža Melnika, te da s vlasnikom jedne od najuglednijih izdavačkih kuća u Srbiji, ali i regionu IP „Clio“ Zoranom Hamovićem razgovaroma o njihovoj produkciji i promovisanom djelu.

Susreti su blago sajmova

Na Međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga i obrazovanja izdavačka kuća „Clio“ je počasni gost, te će 9. i 10. maja, predstaviti goste Stefana Čapailikua i Blanku Čehovu, i njihova djela. Epitet počasnog gosta prija, kako ističe Hamović, jer je jedna vrsta priznanja 30 godina dugom radu njegove izdavačke kuće. Sajmove doživljava kao priliku da se ljudi susretnu i ističe da je baš susret, zapravo suštinsko blago sajmova, a ne štandovi i knjige, budući da se knjige mogu naći i u knjižarama.

– Pitanje identiteta je važno pitanje za svaku naciju i o tome piše Melnik, autor studije „Vek kanadskog filma“. Sam film je možda jedan od najznačajnijih podsticaja za ono što mi najčešće zovemo imidžom jedne nacije. Kada govorimo o identitetu, uglavnom govorimo o tome šta mi svi mislimo, a kada govorimo o imidžu, uvijek govorimo o tome kako nas drugi vide ili kako bismo mi željeli da nas vide. U jednoj euforičnoj situaciji, čitave nacije i države željele su da mijenjaju svoj imidž i u tu svrhu su upotrebljavali i zloupotrebljavali umjetnike i umjetnost. Iz rečenog proizlazi da ono što je knjiga, u doslovnom smislu mijenja svijet. Taj svijet mogu biti i male grupe, kao što i jesu, one koje čitaju, ali i ne samo one, već i grupe koje razaznaju to što čitaju i koje iz toga mogu da izvuku neku korist za svoj i život svoje okoline. Zato kažemo i danas, ne opraštajući se od čitanja, da je to jedan od veličanstvenih zadataka za one koji pretenduju da uređuju budućnost. U tom kontekstu je Izdavačka kuća „Clio“ društveno angažovano preduzeće, a sa Kanadom u ovom konkretnom slučaju, razmjenjujemo vrijednosti i ponašamo se kao dobri partneri i to je ono što krasi našu saradnju sa Ambasadom Kanade punih 20 godina – kaže Hamović.

Kada je riječ o izazovima pred kojima se izdavač nalazi u vremenu nenaklonjenom knjizi, objašnjava da kada se govori o izdavaštvu i problemima sa kojima se susreće, postoje dvije opcije. Jedna je da se žale i da govore o tome šta ne valja, i druga, šta je moguće ne samo popraviti, već kako onim što imaju ozbiljno raspolagati.

– Mogu, na primjer, da kažem u nekoliko rečenica da je situacija strašna, da nema dovoljno čitalaca, da niko ne dolazi na promocije, da mi ne možemo da se pomirimo sa činjenicom da nas neko potkrada, ili kao jedan od oblika nelojalne konkurencije da nas fotokopiraju ili skeniraju, tako da možemo reći da radimo za džabe. I ogroman posao nas i naših saradnika dolazi u neku vrstu iskušenja. Ali, sa druge strane, imate i ono kada neko kaže da ide lako. Čim ide lako, onda znači da ide nizbrdo. Dakle, normalno je da se mučimo dok stvarmo vrijednosti u društvu koje te vrijednosti ignoriše. Mi ne objavljujemo knjige za one koji odlaze, iako su nam i oni dragi, već je naša uloga poput trske sa svilenom bubom, da je prenesemo s jednog mjesta na drugo i da proizvodimo svilu i na drugom jeziku. I mi to radimo svjesni svih gubitaka, za samo jedan taj mali dobitak koji mogu prepoznati malene družine i kolektivi, zato što smo uvjereni da smo na dobrom putu – ocijenio je Hamović.

Sve su to razlozi zbog kojih, kako pojašnjava, „Clio“ neće u ovoj godini obilježavati jubilej, već će samo podsjetiti na svoje postojanje. Ukazuje i na to da preduzeće postoji 33 godine, ali da su tek tri godine nakon osnivanja objavili prvu knjigu, jer je ovo vrijeme podrazumijevalo ozbiljnu pripremu za posao koji tek treba da obavljaju.

Hamović je podsjetio da su knjige koje su objavili do sada, uglavnom vezane za univerzitet i akademsku javnost, odnosno za one koji tumače ili proizvode našu stvarnost.

– Djelimično je tačno da na promocijama nema mnogo ljudi. Nema ih na našim promocijama. A ako se malo podsjetite, ko ima ogroman broj onih koji dođu, vi vidite da je proizvodnja blata umjesto zlata, mnogo efikasnija komunikacija. Zbog čega je to tako? Nismo mi u istoriji ni prvi ni posljednji, niti smo izmislili tu vrstu masovnosti na onome što je bezvrijedno, jer kultura je proizvodnja vrijednosti, a zabava je trošenje. Zabava uvijek ima više pobornika, jer ne moraju da se trude i ne moraju da misle. Ako nekome zadajete ozbiljan zadatak, vi ćete ga izgubiti jer on ne može da ga savlada i otići će. Sve su to oni koji bježe od ozbiljnosti. Ali, šta smo onda dobili? Dobili smo retardirane nacije, bolesno i patološko društvo zahvaljujući tome što nismo vaspitavali i ne vaspitavamo mlade, da to što uče, obezbjeđuje ono što oni žele. Oni smatraju da sve što oni žele dolazi samo, no, ko ih tome uči? Ako imate, na primjer, rijaliti programe, u kojima je dovoljno da vi budete, dakle samo fizički prisutni i da vam za to neko plaća, onda moramo doći do tačke u kojoj je civilizacija posrnula. Dolazimo do svijeta gdje postoji sila koja namjerno radi sve to, a nije riječ o teoriji zavjere, proizvodi potpuno nekritički pozicionirane individue koje nemaju potrebu ne samo za kritičkim mišljenjem, nego mišljenjem uopšte – konstatuje Hamović.

On smatra da je rješenje u održivosti duha, te poimanju da sve što se događa, događa se zasluženo kao i u neodustajanju.

– Ako odustanemo, šta smo uradili? Onda smo potučeni. Mi ne smijemo da ostavimo djeci svijet kojeg nas je sramota, a ostavljamo ga onog trenutka kada posustanemo, kada se predamo. Kada se pretvaramo da smo nešto, a izgubili smo sve prerogative dostojanstvene i ličnosti od integriteta, to znači da smo se predali i to na najgori mogući način. Ništa manje važno od rečenog je da ne smijemo da za sobom ostavimno glup svijet, jer glup svijet je onaj koji ne želi da uči i da radi i ne želi da rješava probleme. E, onda, dođe neko drugi, pa nam riješi probleme. Sve naše knjige koje smo objavili do sada služile su da se stvori jedna vrsta superiornog duha koji tumači na ispravan način atmosferu u kojoj živimo i da nas povezuje sa drugim ljudima, ujedinjujući iskustvo koje je zapisano u tim knjigama – kaže Zoran Hamović.TAGOVI

(Dan portal)

Kako su izgledale žene u antici, kako su se oblačile, kakve su frizure imale, koji su im bili modni uzori, da li su zaista bile samo ograničene na kuću ili su mogle da se bave i javnim poslovima – ovo su samo neka pitanja na koje odgovore daje knjiga „Femina Antica Balcanica“ i autorka Jelene Anđelković Grašar u PETAK, 5. maja u KIRKA KNJIŽEVNOM SALONU.

Kirka sa ponosom predstavlja u okviru segmenta Portret, kao gosta Vladislava Bajca, (Beograd, 1954), pisca, pripovedača i izdavača. Izdavačka Kuća Geopoetika.

O svom profesionalnom putu i izazovima, o današnjoj čitalačkoj publici, o svojim literarnim herojima, druženju sa svetskim piscima, Koči Popoviću i Jugoslaviji, o smelosti izdavaštva.

Studirao je Filološki fakultet, Odsek za jugoslovensku sa opštom knjizevnošću. Bavio se novinarstvom i književnim prevodenjem sa engleskog jezika. Preveo je i priredio knjige: Pesnici bit generacije (1979); Snaga robova Lenarda Koena (1981), čitanka Najnovija beogradska prica, Can price (1982); Šta ja radim ovde L. Koena(1987); Zen pesme Muso Kokusija (1992).

Autor je dve knjige pesama: Koji put vodi do ljudi (1972) i Put haiku (1988). Knige priča: Evropa na ledima bika (1988); Podmetaci za snove – Geopoeticke base (1992) i Gastronomadske priče (2012), kao i Sabrane price (2017). Romani: Knjiga o bambusu (1989), Crna kutija – Utopija o naknadnoj stvarnosti (1993), Druid iz Sindiduna (1998), Bekstvo od biografije – Zivot u osam imena (2001), Evropa ekspres – Roman u pričama (2003) i Hamam Balkanija – Roman i druge priče (2008), Hronika sumnje (2016). Nagrade: Itoen za haiku poeziju na svetskom konkursu u Tokiju, Japan 1991. i 1993. godine;Stipendija Fondacije Borislav Pekic 1993; Nagrada Stevan Pesic za najbolju proznu knjigu 1995; Sesti april za najbolji roman o Beogradu i mnoge druge.

Očekujemo Vas u književnom salonu Kirka.

Dobro došli!